Prenosimo fascinantnu priču Jovice Sjenčića o rijeci Tolisi, skrivenom dragulju našeg kraja, njenoj burnoj istoriji i pokretanju ambicioznog projekta obnove njenog starog toka.

Proteklih par mjeseci započeli smo neke zanimljive aktivnosti na temu restauracije tj. obnove starog toka rijeke Tolise. 

Rijeka Tolisa je relativno nepoznata u javnosti. Mlađi Modričani pretežno znaju da je to neki potok koji izvire pod Dugom njivom, teče prema Skugriću, ali nemaju baš predstave šta se s njim dalje dešava. Ljudi oko Orašja i Domaljevca znaju i sada za Tolisu, ali ne znaju odakle dolazi. A ovi između su pola-pola. Međutim stariji ljudi znaju i sjećaju se da je Šamačkom/Srednjom Posavinom tekla rijeka koja je bila široka čak 100 metara (poređenja radi Bosna je u donjem toku je danas iste širine), imala jaku maticu, obale obrasle šumom i bila puna ribe i vodenica. Radi se o rijeci Tolisi koja je do sredine 20. vijeka tekla sa Trebave kroz prostranu posavsku ravnicu i ulivala se u Savu na sjeveru blizu Orašja. Sa krivudavim, tipično nizijskim tokom plavila je Posavinu, ali i stvarala ogromno prostranstvo močvarnih terena - bara, starača, vlažnih plavnih livada, poplavnih šuma hrastova, graba, jasena, a imala i gustu mrežu pritoka (preko 30) koje su isto tako meandrirale i povremeno plavile teren. Do početka 20. vijeka bila je to prava "posavska džungla". Pored ostataka reljefa o tome svjedoče i radovi i putopisi austrijskih, francuskih i njemačkih oficira, špijuna i istraživača iz 17., 18. i 19, vijeka, kao i stare austrougarske karte. 

Zadruga je upisana kod Okružnog privrednog suda u Tuzli pod brojem R 1015/54. 

Osnovne djelatnosti bile su:

• Prodaja industrijske robe na malo
• Otkup poljoprivrednih proizvoda
• Unapređenje poljoprivredne proizvodnje na području djelovanja

👥 Ko su bili prvi zadružni rukovodioci?

Bosanski Šamac

NJIVAK NE MENJA KOMUNU

Odbornicima preporučeno da ponovo razmotre odluku kojom su dali saglasnost da se zaseok odvoji od sela

(Bosanski Šamac, 19. jula) - Opštinska društveno-politička rukovodstva u Bosanskom Šamcu preksinoć su politički osudila grupu meštana iz obližnjeg sela Slatina koji su poveli kampanju da se deo ovog sela, zvani Njivak, izdvoji iz bosansko-šamačke komune i priključi opštini Gradačac.

Politički aktivisti tvrde da ta grupica ljudi želi da poseje mržnju između Hrvata i Srba koji u slozi žive u ovom selu. Rečeno je, takođe, da ne postoji nikakvo ekonomsko, geografsko niti bilo kakvo drugo opravdanje za podelu ovog sela.

Članovi političkog rukovodstva su, takođe, konstatovali da oko Njivka ne postoji nikakav spor između komuna Bosanski Šamac i Gradačac, kako je to, ranije, bilo pogrešno predstavljeno javnosti.

(Tanjug)

Članak objavljen u časopisu Borba, od 20. jula 1972. godine

 UKAZ O PROGLAŠENJU ZAKONA O IZDVAJANJU, PRIPAJANJU, RAZDVAJANJU I PROMJENAMA NAZIVA POJEDINIH NASELJENIH MJESTA

    Na osnovu člana 172. Ustava Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine, proglašava se Zakon o izdvajanju, pripajanju, razdvajanju i promjenama naziva pojedinih naseljenih mjesta, koji je donijela Skupština Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine na sjednici Republičkog vijeća od 15. januara 1970. godine i na sjednici Društveno-političkog vijeća od 15. januara 1970. godine.

S. broj 1267
15. januara 1970. godine
Sarajevo

Predsjednik 
Skupštine SRBiH
Džemal Bijedić

недеља 21. фебруар 1988. стр. 9-10.

Један од актуелних догађаја у животу православног човека са подручја црквене општине Горња Слатина код Добоја, биле су Задушнице у прошлу суботу. На њима се дефинитивно потврдило да је село подељено између два попа који се међусобно не признају и не подносе.

А све је почело пре седам година када је вољом црквених власти постављен Михајло Миловановић, свештеник, те су му том приликом предати у руке поред пастве и сва црквена добра, од матичних књига и печата, до цркве са кључевима. Поп Михајло на самом почетку није био задовољан радом црквеног управног одбора, састављеног, иначе од виђенијих људи, па је захтевао да се изабере нови одбор а црквене паре ставе на рачун у банци. Епископ зворничко-тузлански дао му је за право и сходно црквеним правилима подржао нови одбор.